Била жена нероткиња, па молила Бога да роди дете, макар било мало као биберово зрно. Бог јој даде по жељи, те роди мушко дете као биберово зрно. Испочетка, у радости није марила, што је толишно дете родила, али после јој дође жао, гледајући на другу децу. Једанпут јој дође неко на сан и утеши је, да не плаче више, јер ће њен син бити велики као јаблан.
Потом јој дође син и рече да мора да иде где му је у сну наложено. Ишавши задуго, дође он у један царски двор, па уђе у башту. Кад царска кћи седи под једним дрветом и плаче. Он је запита зашто плаче, а она му одговори да је дрво под којим седи родило три златне јабуке које је по налогу цара требало да чува, али је дошла ала испод земље и за три јутра однела све три јабуке, једну по једну. Онда јој Биберче каже да престане да плаче, јер ће јој он све три јабуке узети од але.
Потом он купи једну овцу и заклавши је подели на четири дела и стави у торбу. Онда оде иза града на језеро са слугама, где дигне један камен, па рече слугама да га помоћу ужета спусте доле. Биберче превари алу, бацајући овчје череке и украде јој све три јабуке, те га извуку горе. Потом даде царској кћери јабуке, па оде.
Мало време затим прође, а ала почне горе излазити, те је сваки дан јела по једну девојку. Дође ред и на цареву кћер, која је била испрошена. Чекајући алу на језеру, она се почне молити богу да јој пошаље Биберчета. Утом се појави Биберче и нађе царску кћер да опет плаче, па је упита хоће ли поћи за њега ако је од але избави. Она му потврдно одговори, вајкајући се да је може само један спасити, али њега нажалост нема. Биберче упита које тај, а она му одговори да је он мали као биберово зрно, али да би је избавио од але. Биберче се насмеја и рече да заправо он тај, само што је порастао и показа јој прстен који му је дала када је вратио три златне јабуке. Девојка се зачуди, али кад виде прстен осведочи се да је баш он.
Онда јој он каже да га пробуди ако заспи, кад се језеро задрма. Утом, ето ти але с девет глава, али је Биберче дочека и одсече јој свих девет глава. Потом заиште од девојке мараму, па повади свих девет језика и веже у мараму, а полазећи рече девојци да ће доћи када буде време.
Девојка пође кући, али је срете њен младожења и рече да ће је убити ако не каже да је он избавио. Потом се врати на језеро и покупи свих девет алиних глава. Кад девојка дође кући отац и мати науме да је одмах венчају, али се она направи болесна. Кад прође неколико дана ето ти Биберчета, који објави да је девојку избавио од але. Цар није знао коме да верује, па изађу на суд где им је речно у кога је сведочанство, онога је и девојка. Један изнесе главе, а други језике, па сад ни суд не зна коме да верује. Онда цар рече да обојица изјутра иду на молитву, па ко пре дође његова је девојка.
Биберче није хтео да иде док звона не звоне, а младожења се дигне у пô ноћи, али чим закорачи у цркву, провали се под њим земља и он се сав исече на ножеве. Онда девојка упали свећу и седе код јаме да чека суђеника. Кад удари звоно, ето ти Биберчета, а цар се увери ко је прав, те венча своју кћер за Биберчета. Потом се Биберче врати својој матери, да она види да је он велики порастао.
——————————–
Протумачена митским језиком симбола, ово је прича о рођењу младог Сунца, у зимској сезони, о јужној повратници или о врагу, када је Сунце најниже на југу небеског свода, али под највећим углом, па је тада најхладније. Питали курјака (оличење Зиме): Када је најхладније? Кад се Сунце рађа, одговорио он.
БИБЕРЧЕ < ариј. бимба, колут Сунца или месеца, оличење младог
зимског Сунца. У митолошким причама зимско Сунце, иако малено као „зрно бибера“, по снази је јаче од але (дива), па се описује се као Бесомар (Страшна Мора), бог Смрти или победник над зимским Бесима (три зимска месеца).
Епски Биберко или Биберага има сабљу којом може одсећи главу „на дан хода“, што је песничко поређење за симболику дневног кретања светлости. Са њом он убија аждаху која једе птиће Див-птице (= Гаруда), која га за уздарје носи из тамног (Нав) у бели свет (Јав). Див-птица је повезана са светлошћу, небом и сунцем, а змија с тамом и доњим светом:
А на кубу златан барјак сјаше,
а под кубом црни змају спаше (спаваше).
У Калевали се пореди с „бакреним јунаком педаљ-раста“, који сече горостасни храст (дрво од светлости), јер, митолошко рођење Биберчета је астрономска прича о рођењу младог зимског Сунца, на врхунцу зимске краткодневице. У народној загонетки: Питали курјака (оличење Ноћи, нарочито зимске), када је највећа зима, а он одговорио: кад се Сунце рађа!
НЕРОТКИЊА жена, је обележје за пасивно начело Земље, у зимској
сезони када Природа не рађа и не даје плода.
САН је обележје и замена за Нав или „други“ свет и припада мртвима.
ЈАБЛАН дрво плодности, са заштитном улогом, јер чува од грома. Симбол је за високи и поносан стас:
Ил’ си расла на бор гледајући,
Ил’ на јаблан дрво племенито.
У обреду плодности употребљава се за мајум, окресану главу у облику мушког уда. Расте у доњем свету, а на њему је гнездо митске див-птице.
ЦАР симбол или друго име за Сунце:
Младом Богу, коледо,
Младом цару, коледо,
Том Божићу, коледо.
Реч двор је у аријском двара, али се за царство или станиште богова употребљава израз ст’ ана, место или чин стајања, док се у србском миту за станиште богова и злодуха користи реч „град“.
ЗЛАТО је обележје сунчане нарави.
ЈАБУКА је дрво плодности (линга), које по српском миту расте у рају. Најчешће је обележје и замена за сунце, човека или звезду (Северњача или „златна јабука“ на врху божанске планине).
АЛА ариј. вала, „прикриватељ“, враг кишних облака је злодух
облачне нарави, који доноси лоше време и уништава летину. „За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу, те лети и води облаке и град наводи на летину“. Корен ‘ал у српском језику има лоше значење: беда, напаст. Ал те нашао! Ало несита! Но да видиш ала и белаја! Ала с девет глава је поређење за зимску краткодневицу, када је ноћ најдужа.
ОВЦА је поређење за ноћни огањ, звездане нарави: Пуно поље оваца, међу њима рогат чобанин? Звезде и Месец. Св. Сава је благосиљао овцу, у коју враг не може да се претвори.
ЈЕЗЕРО је као и река или море, вода која граничи светове. По миту
смештена је на западу смирујућег сунца. Вода граничи поље сила и нарочито је привлачна за мртве душе.
КАМЕН је митолошко поређење за небески свод:
Моли Бога пречиста госпођа,
на камену престолу божијем.
ДРВО у царском двору, је митолошко дрво од светлости, којем је
корен на небу, а гране и лишће на земљи.
ТРИ ЗЛАТНЕ ЈАБУКЕ су три зимска месеца, „годишњег дрвета“, у
зимској сезони. У народном загонетању: Послао цар царици, у тисовој каблици, 12 златних јабука, у свакој јабуци четири кришке, у свакој кришци седам семена? Година, месеци, недељe и дани.
Аутор: Слободан Филиповић
